ГЕПС скуп 2009 |
|
23.05.2009 у 12 h, Центар Сава,
Београд, Србија
Вођени идејом: «Вратимо Србији самопоуздање и посветимо се нашој земљи, јер Србија, осим нас, нема никог другог», 23 . маја 2009. у Великој сали Сава центра организовали смо промоцију Политичког покрета ГЕПС (Група за просперитет Србије), кога чине истакнути појединци из различитих области друштвеног живота - добронамерни, вредни, стручни људи из Србије, српског историјског простора и наше дијаспоре окупљени у ГЕПС, са жељом да несебично понуде своју помоћ Србији.
Од самог оснивања ГЕПС-а као невладине, нестраначке и непрофитне организације 2001. године, еминентни научници и професори српских и светских универзитета, успешни привредници и угледни уметници, искусни, како активни тако и пензионисани стручњаци, истакнути публицисти и талентовани студенти, одлучили су да уједине своје снаге и знање у остварењу визије покрета ГЕПС, а то је стварање напредне Србије, која представља удобан дом за све своје грађане и истовремено привлачну матицу за све Србе света. Својом стручношћу и искуством, енергијом и контактима широм света, ГЕПС жели да суштински допринесе бољитку наше земље и народа.
После приказивања ретроспективног филма о раду ГЕПС-а током последњих осам година, и анимираног филма о вредној пчелици, маскоти ГЕПС-а, Председник политичког савета ГЕПС-а, проф. др Јован Филиповић је окупљеним учесницима скупа ГЕПС 2009 објаснио разлоге за прерастање стручно-политичког одбора у Политички покрет ГЕПС.
"За време свих ових година нашега рада показало се да добре намере и
велики рад нису сами по себи довољни да би се постизали жељени
резултати. Имали смо вољу, улагали смо труд, али механизми за
постизање циљева нису били у нашим рукама. Нашли смо се на
раскрсници са које један пут води наставку пређашњег деловања, а
други прерастању у високоактивну политичку организацију која жели да
утиче на кретања у Србији. Определили смо се за ово друго, чиме је
настао Политички покрет ГЕПС-Групе за просперитет Србије.
Одлучили смо да будемо покрет, а не странка, јер најбољи људи често
не желе да буду део странака, које им, по природи ствари, намећу
идеолошке оквире. Форма покрета је, такође, повољна у обављању
задатка корективног фактора на политичкој сцени Србије, и омогућава
нам да политички, али не страначки, што најчешће значи и идеолошки,
сагледавамо ствари и делујемо у правцу доношења правих одлука.
Бићемо од помоћи целом спектру политичких опција у Србији, тако што
ћемо давати решења, и предлагати праве људе на права места.
Желимо да будемо елитна, али не елитистичка организација.
Окупљаћемо најбоље људе, али и оно најбоље што је у свакоме од нас.
А, свако у себи има нешто добро, свако од нас зна понешто.
Уколико не створимо окружење у коме ће се вредновати значај
професије, нећемо моћи да функционишемо као уређена држава. То је
још један од ГЕПС-ових приоритета- вратити углед институцији
професије, што није могуће без утемељивања институције конкурса. Ова
институција је кључ уређења државе. Прави људи на права места, јавно
и провериво.
Обједињавање огромног интелектуалног, друштвеног и финансијског
капитала нашег народа у земљи и расејању обавеза је и шанса, коју
ГЕПС неће пропустити. Уверени смо да ће на политичкој сцени Србије
ГЕПС бити глас разума, глас струке, чинилац равнотеже, извор идеја и
вредан радник. И пламен и полен."
Писмом су се окупљенима обратили и проф. др Јасмина Вујић, Потпредседник политичког савета ГЕПС-а и Декан катедре за нуклеарно инжењерство University of Berkeley и проф. др Миодраг Кулић Institut für Theoretische Physik, J.W.Goethe-Universität Frankfurt.
Видео поруком су се окупљенима обратили и браћа Игор и Саша Радовановић, који су завршили и магистрирали на Електронском Факултету у Нишу и докторирали на холандском University of Twente. Саша ради као пројект лидер у америчкој компанији National Semiconductor Corporation, док је Игор, након што је 5 година био доцент на Techniche Universiteit Eindhoven, сада саветник за стратегију у телеком компанији Vodafon.
У уметничком делу програма наступили су гитариста проф. др Урош Дојчиновић и Академски хор "Лола".
Драмски уметник из Аранђеловца Омер Петојевић читао је одломке из романа "Књига о Милутину" Данка Поповића.